CaCl2 ZIMI

Kada dolazi sneg i led, rutinski posežemo za solju.
Danas već ide i bez lopate za sneg i bez soli!

Zimi su led i sneg veliki neprekidni izazovi i problemi za svakoga.

Veliki uticaj na zaštitu i prevenciju, osim čišćenja imaju i sredstva za odleđivanje.

Sredstava za odleđivanje deluju tako što sa vodom (ledom, snegom) formiraju rastvor, čija je tačka mržnjenja niža od vode u zavisnosti od materijala. Na ovaj način ostaju u tečnom stanju do tačke mržnjenja. Rastvor koji obrazuje so koja se najčešće upotrebljava za posipanje puteva mrzne otprilike na -7 °C, dok CaCl2 (kalcijum hlorid) ostaje tečan i na -25 °C. 

Posuto na puteve, trotoare kalcijum hlorid (CaCl2) ima svojstvo da otopi sneg i led, brže, više i na nižim temperaturama nego druga sredstva.

Dok so (natrijum hlorid) za puteve samo uz direktan kontakt sa vodom stvara rastvor, granulat kalcijum hlorida brzo vezuje, tj. sakuplja vlagu, paru iz svoje okoline i odmah se pretvara u rastvor i za svega nekoliko minuta otpočinje jasno vidljiv proces topljenja.

Kalcijum hlorid (CaCl2) je pogodan kao i preventivna mera (pre zaleđenja i snežnih padavina) ali i za naknadni tretman (za već pale padavine, za odleđivanje leda). 

SPOSOBNOST TOPLJENJA I POTREBNE KOLIČINE

U zavisnosti od temperature, od CaCl2 je dovoljno 1/5 od količine soli za puteve. Jedna od najznačajnijih osobina sredstava za topljenje je koliko količinu leda ili snega može da otopi određena količina sredstva u određenom vremenskom periodu. Egzotermna reakcija (oslobađanje toplote) koja se stvara prilikom kontakta kalcijum hlorida sa vodom, kao i zbog svoje sposobnosti vezivanja vlage, u stanju je da otopi višestruke količine leda i snega nego so za puteve.

U datim uslovima, koliko sredstva treba upotrebiti na 1 m², proizilazi iz kapaciteta topljenja. Na osnovu iskustva, prosečna potrebna doza granulata CaCl2 je 50 gr/m², a od 30 %-og rastvora 0,1 lit/m². CaCl2 ima otapajuću moć 24-48 sati bez obzira na nove padavine i poledice s tim da u kontinuitetu treba kontrolisati dejstvo i eventualno ponoviti doziranje.

Zbog malih potrebnih količina, što proizilazi iz velike efikasnosti kalcijum hlorida, smanjuju se troškovi skladištenja, transporta a i vozilo za rasipanje odjednom može da tretira veću površinu.

UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU

Uticaj na biljke: manja upotrebna količina CaCl2 u odnosu na so za puteve u velikoj meri umanjuje njegov uticaj na okolinu. Kalcijum hlorid se upotrebljava i kao veštačko đubrivo i zato nema štetno dejstvo na biljke. Uticaj na beton: mnogi imaju predrasude u vezi sa sredstvima za otapanje i njihovim uticajem na beton. Kada je tačka mržnjenja vode niža, tada je moguće povećanje broja ciklusa mržnjena-topljenja. Ovo povećanje broja ciklusa može da bude uzrok oštećenja betona. Uzrok većine oštećenja betona proizilazi iz prirodnih procesa mržnjenja-topljenja, a ne pod uticajem hemijskih reakcija. Vlaga se uvuče u površinske pore kroz pukotine, i čim se ona zamrzne beton puca, a to je rezultat zapreminske razlike vode i leda. Proces se umanjuje tj. sprečava ukoliko je tačka mržnjenja nastalog rastvora daleko manja od temperature okoline. Granulat kalcijum hlorida se ne zamrzava ni na -25 °C, kao što se ni 30% rastvor ne zamrzava čak ni na -42 °C tako da ne uzrokuju oštećenja na betonu.

OSTACI NAKON TOPLJENJA:

Za razliku od soli za puteve ili drugih sredstava protiv klizanja, CaCl2 ne ostavlja tragove ili suve ostatke na tretiranim površinama. Na ovaj način ne uzrokuje začepljenje cevi i ne zahteva čišćenje.